Клерикализам је учешће цркве у политици. Црква има своје велике духовне интересе у човечанству. Ти интереси на многим тачкама сусрећу се са световним интересима држава. Демократија, негде више негде мање, насрнула је на ове интересе проширујући надлежност државе на цео живот друштвени и заводећи духовни централизам као основу своје владавине, чиме је погазила основно начело хришћанско о подели власти на световну и духовну. Додајмо да овај апсолутизам државе, сам по себи већ дубоко антихришћански, демократија ставља у службу свог рационализма, јер она је филозофски систем колико и политички. Да у човеку убије осећање божанскога. Јасна је онда неминовност за цркву да према таквој држави иступа у одбрану својих духовних интереса, дакле њеног учешћа у политици.“
Момир Николић, Политички гласник, 1927.
Нема коментара:
Постави коментар
Цароставник задржава право не објављивања неумесних коментара