Претпоставимо да су они који су победили на изборима заиста представници народа, теза о којој се може дискутовати. Ако је тако, онда су изабрани посланици заиста представници народа, а народ је Суверен.
У монархији, власт није извршавао само краљ, него и они који су били „краљево ухо“, као што је то био обичај да се каже. Ово су били они људи са којима се краљ саветовао пре него што донесе одлуку. Они су му давали извештаје, нове информације, савете, итд. Тако да је кроз њих краљ видео, чуо и говорио. Како се ово односи на народ као Суверена?
Ко је у демократији ухо краља? То су медији. Сасвим је бесмислено рећи, да гласови свих грађана имају исту вредност, када власник великих новина штампа дневно више од милион примерака, док остали грађани остају само просте јединке. У ствари, ухо народа - Суверена је у рукама власника новина, телевизије, радиа и других видова средстава друштвене комуникације. Човек који издаје чланке које читају милион људи, свакако има неупоредиво већи утицај, него особа која око себе има круг од десетак пријатеља или само чланове породице на које може да утиче. Рећи да обичан човек једнако одлучује о будућности своје земље као и власници познатих новинских или телевизијских ланаца, је будалаштина.
Праве аристократе, тј. олигархија, пошто је олигархија корумпирана карикатура аристократије - су уствари власници средстава масовне комуникације.
Пошто се новине, телевизија и радио у великој мери ослањају на банке, видимо да су у суштини банкари ти који диригују људима. Великим новинама, чак и најбоље организованим, потребна је потпора банке да би функционисале. У супротном, кризе изазване повећањем плата, неочекиваним поскупљењем папира, машина за штампање, екектронске опреме и др. могу довести компанију до банкрота. Тако да банкари имају последњу реч шта ће се, а шта неће рећи народу - Суверену.
Овако стоје ствари, ми видимо да у реалности демократија не постоји. Ми живимо у олигархији којом доминира новац и они који управљају токовима новца. Ово је реалност.
Они који контролишу јавно мњење, могу га управљати у овом или оном правцу по сопственом нахођењу, као возач своја кола. Возач аутомобила мора да зна основна саобраћајна правила да би избегао несреће; исто тако и управљачи јавног мњења требају само да избегну незгоде на путу који су изабрали и то је све. Да, власници медија управљају људима по свом нахођењу, али ако не буду пратили тековине револуције, банкари им неће позајмити новац кад им буде требао, тако да је на крају револуција та која управља јавним мњењем.
Оно што ревулуција има за циљ је да постепено промени менталитет људи, чинећи да пређу са једног начина светоназора на један потпуно другачији.
Плинио Кореа де Оливејра
У монархији, власт није извршавао само краљ, него и они који су били „краљево ухо“, као што је то био обичај да се каже. Ово су били они људи са којима се краљ саветовао пре него што донесе одлуку. Они су му давали извештаје, нове информације, савете, итд. Тако да је кроз њих краљ видео, чуо и говорио. Како се ово односи на народ као Суверена?
Ко је у демократији ухо краља? То су медији. Сасвим је бесмислено рећи, да гласови свих грађана имају исту вредност, када власник великих новина штампа дневно више од милион примерака, док остали грађани остају само просте јединке. У ствари, ухо народа - Суверена је у рукама власника новина, телевизије, радиа и других видова средстава друштвене комуникације. Човек који издаје чланке које читају милион људи, свакако има неупоредиво већи утицај, него особа која око себе има круг од десетак пријатеља или само чланове породице на које може да утиче. Рећи да обичан човек једнако одлучује о будућности своје земље као и власници познатих новинских или телевизијских ланаца, је будалаштина.
Праве аристократе, тј. олигархија, пошто је олигархија корумпирана карикатура аристократије - су уствари власници средстава масовне комуникације.
Пошто се новине, телевизија и радио у великој мери ослањају на банке, видимо да су у суштини банкари ти који диригују људима. Великим новинама, чак и најбоље организованим, потребна је потпора банке да би функционисале. У супротном, кризе изазване повећањем плата, неочекиваним поскупљењем папира, машина за штампање, екектронске опреме и др. могу довести компанију до банкрота. Тако да банкари имају последњу реч шта ће се, а шта неће рећи народу - Суверену.
Овако стоје ствари, ми видимо да у реалности демократија не постоји. Ми живимо у олигархији којом доминира новац и они који управљају токовима новца. Ово је реалност.
Они који контролишу јавно мњење, могу га управљати у овом или оном правцу по сопственом нахођењу, као возач своја кола. Возач аутомобила мора да зна основна саобраћајна правила да би избегао несреће; исто тако и управљачи јавног мњења требају само да избегну незгоде на путу који су изабрали и то је све. Да, власници медија управљају људима по свом нахођењу, али ако не буду пратили тековине револуције, банкари им неће позајмити новац кад им буде требао, тако да је на крају револуција та која управља јавним мњењем.
Оно што ревулуција има за циљ је да постепено промени менталитет људи, чинећи да пређу са једног начина светоназора на један потпуно другачији.
Плинио Кореа де Оливејра
Нема коментара:
Постави коментар
Цароставник задржава право не објављивања неумесних коментара