СРПСКИ ДОМ, НИКАД СОДОМ!

 

Пред нашим очима годинама дефилују „поворке поноса“. У либералистичком дискурсу савремене главнотоковске политички коректне хомофилне јавности обично се содомија или еуфемистички речено хомосексуализам или ЛГБТ популација апстрактизују и релативизују, уз сакривање њене патолошке гнусобе и дегенеритета. Свему томе се додаје и перманентна колективна хипноза, безброј пута понављаних мантри о „љубави“, „слободном друштву“, „толеранцији“, „правима мањина“, „дискриминацији“ итд.

Да би заслужио друштвену толерантност, морални бихејвиоризам групе људи која потражује своја права и подршку заједнице, мора задовољити макар и најмањи критеријум здравих психичких и моралних особина илити људскости.

Да би содомију провукли као друштвено прихватљиву и чак пожељну форму тзв. сексуалне опредељености, пред јавношћу се сакрива крајње узнемирујућа природа овог дегенеративног облика полног општења, ако те болесне, перверзне, изопачене и противприродне радње уопште можемо назвати полним општењем, јер полно општење подразумева Богом предвиђено телесно састајање ради рађања деце: „и биће двоје једно тело“ (1.Мој.2:24).   

Без обзира на крајњу гнусност, вулгарност и експлицитност сексуално перверзних радњи које упражњава содомска популација, принуђени смо да их у кратким цртама опишемо како би видели о како болесним људима је реч. Унапред се извињавамо свим читаоцима што морају прљати свој ум овим гадостима, о којима је срамно и говорити (Еф.5:12), али без суочавања са гнусобом содомије, човек, и као појединац и као друштво није у стању да на прави начин сагледа и реши содомско питање.  

Пређимо на ствар. Међу содомитима је најзаступљенији Fellatio илити орални секс (100%). Појаснимо, fellatio је чин где један мушкарац узима у своја уста споловило другог мушкарца. Половина од њих (50%) признају да при том чину гутају сперму.

У аналном односу учествује укупно 90% „гејева“. Иако већина њих користе лубриканте за подмазивање, остаје чињеница да ректум није грађен за полни однос и да је ректална слузница дебљине само једне ћелије. Тако да је повреда слузнице макар и на микро нивоу неизбежна, па је при таквој радњи заступљен високи проценат инфекције полно преносивих болести од којих је најзаступљенији вирус AIDS-а. Саставни део аналних односа све чешће подразумева и „felching” сисање, тј. исисавање сперме из ректума.

Уз анални однос готово увек иде и “rimming”, чмаролизање, при коме се редовно прогута биолошки значајна количина фекалија.

Посебан ужитак содомити налазе у “golden showers”, што у преводу са „геј језика“ значи уринирање по партнеру, док неки упражњавају и пијење урина свог партнера. У једном „геј“ приручнику стоји упутство под насловом „Водени спортови“, да се током ноћи може ејакулирати само 2 или 3 пута, али се зато може пишати много пута.

Содомите веома узбуђује тзв. “fisting”, гурање свих прстију и целе шаке у анус.

Копрофилију (једење фекалија, мазање и ваљање по фекалијама - што се у „геј“ жаргону зове “mud rolls”) или жаргонски “Scat” не упражњавају баш сви „гејеви“, али је међу „геј популацијом“ прилично заступљена. Не мали број содомита налазе полни ужитак у примању и пружању клистирања.  

Скотолоштво или зоофилију, секс са животињама практикује мањи број „гејева“. Док сви, готово свакодневно, угуравају разне предмете у свој ректум као акт самозадовољавања.

При хомосексуалним односима не мали број „гејева“ користи наркотике, а све популарније је анално узимање дроге.

Статистичке податке смо преузели из чувене студије O. R. Adamsa, “As We Sodomise America”, где се још помињу педофилија, садомазохизам, ропско подчињавање (псеће огрлице, поводци, амови...), бруталност и убиства, као појаве нераскидиво везане са хомосексуализмом.

Из свега горе наведеног видимо да се под шареним бојама дуге крију веома опскурни и болесни људи којима на жалост није довољна само психијатријска нега, него често и казнено поправни заводи, а не ретко и затвори.

Зато је разумљиво зашто се вековима у назад на содомију гледало као на гнусни  изопачени и противприродни полни однос.

Вековно хришћанско римско-византијско и европско законодавство содомију је сматрало за злочин против природе и увек је третирано као тешко кривично дело праћено смртном казном (Душанов законик).

Не тако давно, до половине 20. века на хомосексуализам је и медицина гледала као на варијетет парафилије, то јест на психијатриску дијагнозу или психички поремећај сексуалне девијације.

И уместо да разматрамо да се овакве некадашње апсолутно оправдане мере криминализације содомије реактивирају, ми допуштамо да нашим градовима под заштитом државе егзибиционистички дефилују шетајуће оргије „поносних“ содомита; да се јавно декларисана содомиткиња уздиже у сам врх државне власти; да се афирмација содомије инкорпорира у јавни живот, друштвени светоназор, државне институције, законодавство и у школски програм. И да се овим парафиличним дегенерицима даје право на тзв. бракове и усвајање деце...

Позивају нас на толеранцију зла, а ми знамо да ко толерише зло са њим се неминовно саживљава и на такав начин губи осећај за разликовање добра и зла и постепено се са њим мири, што на крају резултира трајним прихватањем зла.

Зато је потребна оштра реакција против содомске револуције и најизопаченијег облика прљања и декаденције наше нације, а за повратак некадашњих моралних темељних начела и вредности, да све буде свето и честито и миломе Богу приступачно.

СРПСКИ ДОМ, НИКАД СОДОМ!

ЗА РЕПАТОЛОГИЗАЦИЈУ СОДОМИЈЕ!

ЗА РЕКРИМИНАЛИЗАЦИЈУ СОДОМИЈЕ!