СТЕГ И ГРБ

Симболика цароставничког стега

ЧЕТИР'КРСТ

Наш стег је крсташ (крсташ-барјак). Овај тип заставе био је симбол многих хришћанских земаља, као симбол припадности хришћанству. Заставе са представом крста се још од средњовековног раздобља јављају у српским земљама, а током турског ропства постале су симбол устаничке борбе за слободу. По том основу, заставе-крсташи представљају саставни део српске традиције.

Наш стег је жут; у средини је смештен бели круг, а у средини белог круга црни четир'крст. Дакле, наш стег чине боје идентичне онима са руског царског триколора: жута, бела и црна. Жута (златна) боја, која се простире око белог круга, симболише самодржавље, славу и моћ Помазаника Божјег, који штити, заступа и негује православље кроз свештену симфонију (сагласје) Цркве и Државе; Бела боја у кругу, у монархистичкој хералдици представља симбол православља као чисте вере, док црна боја којом је изображен четир'крст, симбол је хришћанског народа (боја земље од које смо створени и од које народ живи); у монархистичкој хералдичкој симболици ове боје представљају Веру, Краља и Отачаство. Боје жута, црна и бела су традиционалне боје хришћанских монархија Истока и Запада.

Четир'крст представља четири врлине, које је Свети Сава у свом Законоправилу назвао четворотворне врлине, а то су: храброст, разборитост, целомудреност и праведност. Оне су још познате и као кардиналне добродетељи (лат. cardinalis – главни) које су као аретолошки (грч.  ἀρετή, арети - врлина) концепт живота успостављене још у класичној античкој философији. Платон је у својој „Држави“ кардиналне добротетељи назвао четирима добродетељима идеалне државе: φρόνησις (фронисис) - разборитост, σωφροσύνη (софросини) - целомудреност, ἀνδρεία (андреа) - храброст, δικαιοσύνη (дикеосини) - праведност. 

Четир'крст са своја четири равнокрака крста, као издвојени сегмент полиставриона (гр. Πολυσταύριον: поли -много и ставрос -крст: многокрстник), симболички изображава аретичку етику или етику врлина, као хришћанско-философски концепт заснован на четири врлине, према коме се као главни циљ људског деловања схвата унапређење врлина и живота утемељеног на њима. 

Појам супротан врлини је порок, из чега проистиче да је знак четир'крста антипод нове јудеомасонске цивилизације порока. Врлина насупрот пороку, захтева жртву, коју апостол Павле назива разапињањем на крст Христов како би умртвили порок и умртвили себе за порок (Гал. 6:14), због чега су четири врлине овде и представљене у виду четири крста. 

Четир'крст нас позива на повратак вери и врлини, јер нас у овим злим данима, како је говорио spiritus movens хришћанског националног прегалаштва, владика Николај, спасавају, не политичке вештине, већ хришћанске врлине.

Грб Цароставника

Симболика цароставничког грба

  ШАР, ШТИТ И МАЧ

У фокус цароставниковог штита, смештен је симбол хришћанске царске/краљевске самодржавне власти, шар - кугла са крстом (globus cruciger), који још симболизује и Христову владавину над целим светом.

 

Штит који на себи носи изображење шара, представља одбрану вековечних хришћанских вредности чије спровођење на земљи, као својеврсну извршну божанску власт, обезбеђује помазаник Божији, благоверни цар/краљ самодржац.

Штит нас још подсећа на аманет којим су спартанске мајке своје синове испраћеле у бој: са штитом или на њему (грч. ἢ τὰν ἢ ἐπὶ τᾶς). Ова испраћајна мајчинска жеља значила је да им се синови из боја врате у слави или као победници са штитом у руци (ако се врате кући живи без штита, то је значило да су га бацили док су бежали спасавајући свој живот, јер је тежина гломазног спартанског штита чинила брзо трчање немогућим, што се сматрало чином кукавичлука) или као мртви на штиту (у Спарти је био обичај да се борци пали у часној борби, враћају домовима ношени на штитовима). Ова спартанска симболика прожима нас бесмртним духом милитаристичког етоса, узвишеног односа према часној борби и часној смрти за одбрану Вере, Краља и Отаџбине! 

Мач као симбол силе и власти на првом месту представља мач чојства, то јест, мач против зла у самом соби, силу над самим собом, власт над самим собом, а онда и мач јунаштва, мач над злом које се пројављује у другима.

Такође, Свето Писмо вели да  је богоблагословена само она власт која подстиче добро, а кажњава зло. Односно, помаже победу добра над злом, победу врлине над пороцима. У том контексту исукани мач на нашем грбу представља страх за зла дела, "јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга осветник, да излије гнев на онога који чини зло" (Рим.13,4). 

Двосекли мач, који се често помиње у Светом Писму, представља Реч Божију, која је на земљу донела "не мир, него мач" (Мат.10:34). Мач против лажног мира успостављеног у корист зла и мач за успостављање истинског мира у корист побожности. Двосекли мач који у виђењу св. Јована Богослова, - Апокалипси, излази из уста Христових је мач који ће поразити све оне који се боре на страни Антихриста, а на крају и самог Антихриста. 

У требној молитви за благосиљање војничког оружја између осталог стоји: "Господе Боже наш пошљи небесни благослов свој на мач овај; дај силу и снагу онима који га носе на утврђење и заштиту Цркве твоје свете и на земљи постојећег светог наслеђа твог и учини га грозним и страшним свакој непријатељској сили и покажи победоносним ради одбране и заштите Истине Христове". 

Реч Божија веру назива штитом, а молитву мачем (Еф.6,11-18). Зато нас наш грб подсећа на највише завештање нашег бесмртног архивожда и архиепископа Светога Саве, предато српском народу о Спасовдану 1220. у Жичи Седмовратој:

"Творите свагда бесмртна дела у Христу, веру чисту и молитву честу". 

Боје грба су бела и жута (златна). Бела боја, која преовладава на грбу, у монархистичкој хералдици представља симбол православља као чисте вере. Жута (златна) боја, којом је изображен шар, дршка мача и ивица штита, симболише самодржавну монархију, славу и моћ помазаника Божјег, који штити, заступа и негује православље кроз свештену симфонију (сагласје) Цркве и Државе. Речју, хералдичке боје грба представљају цароставну доктрину изложену у нашем бесмртном слогану:

ОЛТАР ЗА БОГА И ПРЕСТО ЗА КРАЉА, ТО ЈЕ НАША ОТАЏБИНА! 

Дакле, ШАР, ШТИТ и МАЧ уобличени у једну целину грба Цароставника представљају идеолошку доктрину цароставничког милитантног хришћанског монархизма.

+ + +