МОНАРХО-КОРПОРАТИВИЗАМ

 Извод из Цароставничког Монархистичког Начертанија 

Успостављање Трећег краљевства мора садржати озбиљну и свеобухватну дедемократизацију, тј. политичку деконтаминацију друштва која би институционализовано темељно уништила сваки траг демократије, парламентаризма, плурализма и осталих политичких странпутица које су изнедрили Јевреји, а све зарад упропашћивања и уништења хришћанских народа и држава.

Један од најважнијих циљева цароставничке политичке реформе је замена вишепартијског парламентаризма корпоративизмом.
Сматрамо да политичке партије, не значе ништа друго него тријумф котеријашке, опортунистичке, паразитске и по нацију деструктивне политике, а сама демократија представља антидржавни и антинародни режим декадентности, неодговорности, расипништва, пљачке и корупције. Демократија кроз партије и парламент не представља владавину народа јер изабрана лица, тзв. народне посланике бира изманипулисана руља, тачније Јевреји који поседују светски капитал и главнотоковске медије обликујући јавно мњење и изборну вољу бирача. 

Сасвим је супротно са корпоративизмом, тј. представницима организованих сталежа или струка који су повезани истим знањем и заједничким интересима људи који раде исти посао и који бирају и шаљу своје представнике у Сабор (Скупштину). Корпоративизам има за циљ да се партијска структура власти, која изазива поделе и корупцију у друштву, замени професионалним струковним удружењима по узору на корпоративизам спроведен на дело у Мусолинијевој Италији, Хитлеровој Немачкој, Франковој Шпанији и Салазаровом Португалу. С тим што цароставнички корпоративизам подразумева утканост у монархијски државни принцип. Отуда и назив, монархо-корпоративизам јер би он служио монархији, а не владајућој партији као што је то био случај у фашистичкој Италији или националсоцијалистичкој Немачкој. 

Циљ корпоративизма је уједињење различитих друштвених слојева нације како би се стало на пут, по нацију разједињујућем и погубном деловању демократије која у ствари није ништа друго до партикратија. Реч партија потиче од латинског глагола "партири" који на српском значи поделити. Израз корпоративизам изведен је из латинске речи "корпоратио", којој је у корену реч "корпус" која значи тело. Корпоративизам као политичка идеја залаже се за остварење органског друштва у коме струковна удружења чине јединствени национлани корпус који има заједничку мисао, заједничку вољу и заједнички виши циљ. Корпоративизам се темељи на начелу да свако професионално струковно удружење треба да осигура највиши могући ниво користи и добробити властитих чланова, док оне скупно треба да га доносе читавој нацији. Уместо социјалистичке класне борбе, корпоративизам обезбеђује класну солидарност, а уместо либералне конкуренције нуди усклађивање. Сврха таквог политичког уређења није ни марксистичко бескласно друштво ни капиталистичко слободно тржиште, него солидарност и усклађивање интереса различитих друштвених група како би се остварило органско јединство нације.

Струке као органски појам постоје одвајкада, не бирају се и не долазе и не силазе са власти како је то случај са политичким партијама. Струке нису једне другима конкурентне, између њих не постоји ривалство, него су удови једног тела, органске целине нације. На изборима представника струковних савеза за Сабор нема изборне трке, трошења огромног новца за циркус предизборних кампања, већ се механизам одабирања посланика одиграва у природном оквиру сваког струковног савеза понаособ. Струке имају свој интерес да у држави влада ред, правда и да се одржава благостање, и то се поклапа са националним интересима. Највећа разлика између струка и политичких партија је да држава живи од струка, док политичке партије живе од државе чак и када су у опозицији. 

Зато смо категорички против политичких партија, а за професионалне струковне савезе која би уместо партија делегирали своје представнике у Сабор. На тај начин, бирач, за разлику од своје имагинарне марионетске улоге у партијашко-демократској изборној фарси, у корпоративном систему узима реално учешће у формирању Сабора у границама сопствене стручности, бирајући представнике из сопственог професионалног миљеа. На тај начин је уклоњена могућност манипулације и обмане која постоји у парламентарној демократији, где бирач преко свог кандидата, партијског представника, кога често и не познаје, одлучује или утиче на донешење одлука за која уопште није компетентан. Само је уз корпоративни систем могуће оздрављење друштва и политике, и остварење владавине реда, правде, благостања и моралног поретка.

МОНАРХИСТИЧКО НАЧЕРТАНИЈЕ