ОДБРАНОМ ПРЕДАЊСКИХ ВРЕДНОСТИ, ПРОТИВ ДЕГЕНЕРАЦИЈЕ СРПСТВА

„Музичке иновације су веома опасне по државу, јер када се музички израз промени, с њиме се увек мењају основни државни закони.“ Платон

„Један брз начин да се уништи друштво, је његова музика” Лењин

Музика утиче на људе. Како на појединце, тако и на друштво. Поп култура генерално има кључну улогу у обликовању ставова и у усмеравању националног духа. У народу влада материјалистички, себични дух самољубља, јер је тренутна доминантна и са стране наметнута култура таква. Масама се сервирају дегенеративни начин живота и погледи на свет не само као прихватљив и пожељан, већ као свеобавезујућа животна норма.

Људи једну огромну празнину изазвану безбожништвом покушавају да попуне јурећи тренутна земаљска задовољства и тако себе уништавају духовно, психички и физички и то на дуге стазе. За боље не знају, јер живе у систему који уништава културу и замењује је вештачком контра-културом која понижава и постепено уништава и појединца и заједницу. Једно од главних оруђа културног рата је свакако и музика. 

Отпор офанзиви контра-културе може почети само од нас самих, од сваког појединаца. Контраофанзива почиње оног тренутка када човек одлучи да се одупре тако што ће променити на боље оно на шта може да утиче - пре свега себе и своје навике. У то спада и музика коју слуша. Дегенеративна музика је једно од најопаснијих оружја хибридног рата које човек мора одстранити из свог живота ради деконтаминације и ради духовног и културног препорода и напретка, како сопственог тако и општенародног.

„Музика има моћ обликовања карактера, па је стога треба увести у образовање младих.” Аристотел

Образовању младих данас, непоправљиво недостаје познавање најбољих израза људске уметности, ликовне уметности, књижевности и музике. Због последица тога, људи се обликују под утицајем масовних медија, дегенеративне музике и других пројава савремене антикултуре, које су и узрок и последица глобалне декаденције. Али највећи проблем је тај, што ни родитељи, ни учитељи, немају представу о томе шта је традиционални (предањски) хришћански живот и како младу особу сачувати од декаденције.

Дете које је у најранијим годинама свог одрастања било изложено квалитетној предањској сакралној и народној (више оријентално/византијској него западној) или класичној музици и има изграђену одбрамбену свест да му се душа захваљујући томе добро развила, неће ни најмање искушавати демонски voodoo ритмови и поруке поп-рок музике или других савремених облика подмузике: реп, техно итс.; што није случај са неким ко је одрастао без предањског и класичног музичког образовања. 

Младић или девојка који су научили да виде лепоту у предањској/сакралној и класичној уметности, неће тако лако бити увучени у декадентност савремене антиуметности или поражени инферналном блиставошћу продуката индустрије забаве, show business-а. Шта више, васпитаник чија је свест културно и идеолошки обликована да распознаје добро од зла, узвишено од изопаченог, хармонију од какофоније, са одвратношћу ће се односити према најпримамљивијим облицима дегенеративне музике, препознајући у њима скривеног непријатеља.

Индустрија забаве је од половине ХХ века, постала најмоћнији промотер материјалистичког погледа на свет, лагодног живота, либерализма, неморала и разврата, као и свих могућих декаденција најгоре врсте.

Потпомогнута моћним масовним медијима, ова индустрија, коју на светском нивоу готово 100% контролише међународни Јеврејин, уствари је дириговани специјално осмишљени пројекат социјалниог инжењеринга, који се спроводи под видом разоноде и тзв. уметничке слободе. Све је то део глобалног окупационог апарата који треба назвати правим именом, “мозгоиспирачка забава за гоје”.  

Наука је установила да је утицај музике на човека веома велики, јер су аудиторни нерви најбројнији у нашем организму. Музикологија је кроз истраживања дошла до закључка да је музика језик кога разумеју сви народи, “језик свих језика”. Музиколози тврде да ниједна друга уметност није кадра да тако снажно покреће и мења свест, као и то, да може бити злоупотребљена у обликовању људског ума. Када се злоупотреби, музика може бити опасна попут најопојније дроге, која се за разлику од правих опијата брзо и лако дистрибуира великом броју конзумената, нарочито омладини (опијум за народе). Шта више, музика је опаснија од обичне дроге, јер за разлику од ње, манипулисање музиком нико не схвата озбиљно.

Зато је један од најважнијих императива препорода српства, одлучна борба за одбрану српске културне баштине, то јест, хришћанске културе, предања и наслеђа у којем можда најзначајније место заузима управо музика, јер добра музика оплемењује душу нације и штити је од дегенерације и пропадања и припрема је за примање узвишених импресија.

Акција Цароставника уперена против дегенеративне музике као изузетно опасног патогена који највише контаминира и дегенериише омладину увучену у опсесивно слушање ових негроидних ритмова са текстовима који промовишу либералну еманципацију, материјализам, хедонизам, разврат, а не ретко и нескривени сатанизам.

Данас, мање више сви, нарочито омладина, конзумирају овај или онај жанр ове нездраве (junk) музике. Тај својеврсни културоцидни бојни отров који нас из дана у дан неприметно уништава, постао је, на жалост, неодвојиви део живота и животних схватања велике већине људи.

Културмаркистичка доктрина спровођења перманентне револуције, усавршила је облике свог деловања, стварајући модернистички еманципацијски концепт, који у основи користи политику и идеологију, али их надограђује подкултурним и подуметничким изопаченим изразима, као средтсво којим се у жељеном правцу Марксове доктрине, мења друштвена свест, а тиме и сам свет: уништења религије, уништење породице и уништење националног идентитета, а све зарад утопијских, или боље рећи, дистопијских промена целог човечанства у циљу формирања глобалне владавине Антихриста.

Стога је преко потребно да се проблем дегенеративне музике уведе у јавни дискурс, да се прогласи смртном опасношћу и да се као такав актуелизује и афирмише као императив темељних преиспитивања наших животних интересовања и навика.

Цароставник је у свом Начертанију (ОВДЕ), у програму успостављања Трећег српског краљевства, под тачкама "Просвета" и "Слобода говора и изражавања", изнео своју визију културне одбране/обнове српства у виду одлучне борбе против либералне субверзије хришћанског традиционализма:

"Као део реформе образовања увешће се упознавање најбољих израза људске уметности, класика ликовне уметности, књижевности и музике. У исто време, посебним мерама министарство за културу и информисање, од омладине ће се уконити погубни утицај индустрије забаве, масовних медија и других пројава савремене антикултуре, која је узрок и последица опште дегенерације и декаденције нације." 

"Краљевско министарство за културу и информисање увешће цензуру интернета, штампе, књижевности, позоришних дела, ТВ програма, музичке сцене, ликовне уметности, јавних културно - забавних установа и објеката који ће уживати сваку слободу стваралаштва изузев екстремистичке раволуционарне делатности, декадентности, разврата, светогрђа итс."

Како чинили, тако нам Бог помогао!

 А. С.