Пресвета Богородица Дворска, икона последњих Обреновића

"Заштито силна и непостидна, не презри, Блага, мољења наша, Свехвална Богородице; утврди православне хришћане, спаси благоверног господара и краља нашег Александра, и даруј му победу са неба, јер си родила Бога, Једина Благословена." (Часослов, недемократизован тропар из свакодненог јутарњег богослужења)

Богородица Дворска, једина позната сачувана икона краљевског пара Обреновић, од несталих пописаних 36 икона из краљевског двора у Београду, тзв. Старог конака, срушеног 1904. по наредби краља Петра I Карађорђевића.

Будући њиховом домаћом иконом пред којом се мољаху и немим сведоком ритуалног регицидног масакра, својим мистичним садржајем наговештавала je мученичку кончину краљевског пара.

Овај тип иконе Мајке Божије познат је под именом "Страсна". Иначе, прилично учестао модел у итало-критском иконографском стваралаштву XVII века, када се посматра у светлу догађаја који су задесили краљевски пар, како ћемо видети ниже, више је него симболичан. 

Наиме, икона изображава Мајку Божију, која тужног израза лица смирено посматра арханђела Гаврила који погнуте главе, са страхопоштовањем показује симболе страдања Христових: крст, копље и сунђер натакнут на трску. Док Богомладенац Христос у њеном наручју, који такође упире поглед ка знамењима страдања, десном руком сталожено благосиља, а левом на своје колено одлучно ослања симбол хришћанске самодржавне власти, орб (кугла са крстом, лат. Globus cruciger).

Симболика ове иконографске представе одговара узвишеном владарском лику краља Александра I Обреновића, који је по цену свега, па и сопственог живота, насупрот снажним, демократским притисцима либерално-револуционарних токова тога времена, неустрашиво бранио од Бога му дату монархијску власт. 

Он је био свестан да је његово окружење већински затровано туђинским јадом (отровом) демократије и да је као такво према њему непријатељски расположено. 

Истоветно светом цару-мученику Николају Романову, схватао је да је пред њим светолазаревски избор или се поклонити демону демократије зарад царства земаљског, царства егоистичних мотива останка на власти и задобијања поверења политичких партија и тиме погазити вечне светосавске идеале православног самодржавља, или још чвршће стати на браник вековечних хришћанских вредности, свесно се жртвујући за од Бога му поверени народ, за његову (у Христу Богу) слободу и државну самосталност. Није ли то светолазаревско прилепљење к Царству Небеском?  

С друге стране, будући обавештен о спремању крваве завере, светачки незлобиво, до краја је гајио поверење према својим официрима и њиховој верности заснованој на монархистичком светоназору оличеном у заклетви датој пред Богом. "Јер је светињи својствено, каже свети Игњатије Брјањчанинов, да не мисли зло о ближњем; њој је својствено да сматра да ни најсумњивији најочигледнији злотвори нису онолико зли колико заправо јесу. Заиста видимо да многи свети људи нису дозволили да их очигледни грех обмане: њих је обмањивала њихова велика љубав, њихово поверење у ближње."    

Дворска Богородица је Провиђењем сачувана до данас једино захваљујући сусањинској ревности игумана Михаила Урошевића који ју је купио од препродаваца, у време када су после мајског регицида 1903. у Србији илегално, а у иностранству на јавним аукцијама европских метропола, распродаване од стране краљеубица опљачкане драгоцености краљице Драге и краља Александра. 

Игуман Михаило је ову светињу предао на чување манастиру Враћевшници где се у манастирској ризници и данас налази, међу другим предметима везаним за династију Обреновић .

Пресвета Богородице Дворска, моли Бога за нас грешне Србе.