Наш вечити идеал представља Немањићка средњовековна држава, као златно доба српства. Наш народ је из таме вековне подјармљености увек са сетом гледао на тај период као државотворни идеал, и успомена на њега осветљавала му је дугу ноћ његовог ропства и увек била животворни залог његовог васкрсења.
Наш немањићки
светоназор, суштински је реакционаран, те је као такав, оштро супротстављен
прогресивистичком, ренесансном, хуманистичком, просветитељском погледу на свет упереном
ка "светлој будућности". Истина, и прогресивисти се обазиру на
прошлост, али само и једино на ону античку, паганску. За те људе, поседнуте
духом антихристовског прогресивизма, хришћанско доба, тзв. средњи век (IV - XVI век), био је период мрачњаштва (dark age), а за нас је то златно
доба људске
цивилизације, чијем се првообразу увек враћамо као надахњујућем идеалу друштва
и државе, уређених на хришћанским принципима и вредностима.
Наш
реакционаризам не значи "времепловски" повратак у прошлост, већ жељу
да се живи и дела у складу са предањским принципима који имају вечну вредност.
Прогресивистичку идеју, да је свако касније стање боље од оног ранијег, са
презиром одбацујемо, јер људи и као појединци и као заједница могу да погреше,
нарочито у контексту прихватања демократије (било комунистичке, било либералне), а када се схвати да се пошло погрешним
путем, а демократија је фатална грешка, онда повратак са погрешног на прави пут
представља императив. А пошто враћање са погрешног на прави пут увек представља
напредак, онда је и наша монархистичка реакција напредна. Дакле, напредак је
оно што је за нацију боље, без обзира да ли је то боље испред или иза нас. Зато,
за нас, епитет "реакционар" није увреда већ комплимент.
Из Монархистичког Начертанија: ОВДЕ
Нема коментара:
Постави коментар
Цароставник задржава право не објављивања неумесних коментара