Поводом 20. годишњице мучког убиства (на празник Ваведења Пресвете Богородице, 4. децембар 2001.) србског светосавског политичара и национал-монархисте Небојше М. Крстића, Цароставник пали воштаницу за покој његове душе уз уобичајени слоган:
ПАМЈАТ ЧУВАМО, ДЕЛО НАСТАВЉАМО!
НЕБОЈША КРСТИЋ - ПРИСУТАН!
У наставку доносимо неколико Крстићевих цитата који у малом изображавају његову лепу светосавску национал-монархистичку мисао, коју у наше време наставља Цароставник.
"Срби су као отачаствена заједница политички делотворни, то јест државотворни једино кроз саборну Монархију која се само на црквено-државним саборима потврђује. Дакле, ни парламентарна нити уставна већ - саборна, јер само у саборној Монархији Краљ није ни парламентарно-партијска лутка ни апсолутистички тиранин, већ Богом благословени и миропомазани државни Домаћин. И зато, недопустиво је да православни Срби неупитно прихватају и заговарају опцију демократије по којој се у политичком смислу нипошто не могу потврдити као непоновиве боголике личности, већ једино редуковати на ниво апстрактних безличних грађанских индивидуа."
"Демократија је бесомучна борба против Христа и свега што је хришћанско. То је, такође, глобална манипулација обезбоженим масама које робски извршавају оно што желе јудеомасонски лихварски сатанисти. Другим речима, демократија је по преимућству антихришћанска политичка идеологија којом се поништавају духовни и државотворни идентитети суверених хришћанских нација.""Генерал Недић је уистину православни србски државник, као што можемо слободно рећи да је Димитрије Љотић последњи србски православни политичар, како га је владика Николај звао "политичар са крстом". Шта значи бити православни политичар, односно православни државник? То значи имати потпуну егзистенцијалну и животну одговорност пред Богом Живим и Истинитим, и моралну, тј. етичку одговорност пред ближњима. А генерал Милан Недић је имао егзистенцијалну одговорност пред Богом, био је истински побожан, и имао је етичку, моралну одговорност пред ближњима и за ближње.”
„Србски монархисти данас немају важнији и одговорнији задатак од озбиљне политичко-образовне борбе за благообразни поредак богочовечанског Домостроја који стоји на тројственој једноначелности (то јест монархији) Небеског Господа, државног господара и хришћанске господе.“
"Може нам се приговорити да је демократски политички поредак атеистичке државе за хришћане мање зло од антитеистичког, богоборачког поретка тоталитарне државе. То је, свакако, несумњиво. Али, није ли нам речено и заповеђено да зло које мрзимо побеђујемо добрим (Рим 12, 9. 21) а не мањим злом?!"
„Као хришћани морамо знати да само једна политичка стварност јесте наговештај Царства Небеског и његове политике – то је, свакако, онтолошка стварност симфоније Цркве и државе! А да би Црква и држава заиста могле бити усаглашене у узајамној благотворној делотворности (тј. да би могле бити у симфонији), политички је предусллов да монархија буде државни поредак – и то не уставна или парламентарна, већ у нашој немањићко-лазаревској историји освештана и потврђена саборна монархија.“
„О једном народу се може и мора говорити као о етносу, лаосу или демосу, сходно конкретним стањима његовог историјског бића, то јест, сходно његовом конкретном односу према Богу Живом и Истинитом. Оно што наши вајни гласноговорници демократског „спасења“ не знају или губе из својег богословског вида, јесте да се појмом демос адекватно именује само једно – и то најгоре – стање односа неког народа према Богу. Погледајмо како грчки (не случајно) израз етнос, лаос и демос in nuce исказују стање историјски конкретног односа једног народа према Богу: а) етнос – стање паганства, незнабоштва, непознавања Бога Живога и Истинитог. (Мноштво је светописамских примера који казују о овом стању, но довољно је погледати само Посланицу Римљанима Апостола Павла, нарочито њену 15. главу, у којој се говори о облаговештавању незнабожаца (грч. етни): 11,25;15,9.10.11.12.16.27). б) лаос – крштени етнос (види: Мт.28,19; Лк.24,47), свети народ, освештани етнос (етнос агион – 1.Пт.2,9), народ Божији, заједница људи са Богом – Црква. в) демос – репаганизовани и секуларизовани народ Божији, народ који је крштењем упознао Бога али Га више не признаје, обезбожен, тј. обезцрковљен и разцрковљен народ, народ који је насилно изведен из Цркве и лишен заједнице са Богом.“
Нема коментара:
Постави коментар
Цароставник задржава право не објављивања неумесних коментара