Прво, што се тиче саме Русије овом победом само се учврстила и фатално продужила злочиначка власт унутрашњих завојевача - џелата руског народа јудеобољшевика, који су Русију током нешто више од две деценије црвеног терора (1917-1941) неповратно уништили и то у сваком смислу: физички, верски, морално, културно и материјално. Совјетски терор је био толико бруталан да су Руси немачке завојеваче сматрали ослободиоцима. Истински синови Свете Русије - руски антибољшевички родољуби ратовали против Стаљинове бољшевичке Црвене армије, надајући се да ће уз помоћ Немаца ослободити своју отаџбину од јарма совјетске сатанократије. Русија је овом совјетском победом (због које је Стаљин жртвовао безмало 40 милона Руса) изгубила последњу шансу ослобођења од јудеобољшевика, а последњи витезови свештене беле борбе за ослобођење Свете Русије или су храбро пали на бојном пољу или су после рата свирепо погубљени (генерал Петар Краснов је усмрћен качењем за ребра на месарску куку - ОВДЕ) или као робље доживотно мрцварено по совјетским логорима смрти.