МОМИР НИКОЛИЋ - ЦИТАТИ

 

"Данашње народно представништво је утонуло, као сваки демократски парламент, у страначка и лична прегоњења око политичке власти, неспособно да решава привредна питања. Као први корак у решавању привредне кризе, тражили смо да се на његово место постави једно земаљско представништво друштвених стварности, у коме једино могу доћи до компетентног израза потребе земаљске привреде. Место политичког парламента који бира народ као неорганизована гласачка војска, и зато подложан демагогији, корупцији, насиљу демократских вођа, тражили смо социјални парламент, који би бирао народ организован у покрајинска, сталешка, културна тела, и зато свестан своји потреба и способан да брани своја права. Једном таквом земаљском представништву стављали смо у пуну надележност све што није старање о спољној сигурности и унутарњем реду, дакле све сем дипломатије, војске, суда и полиције, који су по својој природи краљевске ствари.” Момир Николић, „За социјану монархију“, Политички гласник, 1925.

„Монархија се не заснива на народном изјашњењу за њу. Она није поникла из избора већ из историје. Ако се каже да владалац влада и по вољи народној, народну вољу овде треба  разумети другачије но у случају изабране власти. Када се тиче монархије, народна воља није воља бирачког тела. То је воља народа у историјском развоју његовом, народа не као скупа савременика већ као ланца нараштаја, народа као једне одређене прошлости и будућности. Извори права монархије су даљи су и дубљи од изјашњења савременика за њу.“
Момир Николић, Монархија, Политички гласник, 1927.

„Клерикализам је учешће цркве у политици. Црква има своје велике духовне интересе у човечанству. Ти интереси на многим тачкама сусрећу се са световним интересима држава. Демократија, негде више негде мање, насрнула је на ове интересе проширујући надлежност државе на цео живот друштвени и заводећи духовни централизам као основу своје владавине, чиме је погазила основно начело хришћанско о подели власти на световну и духовну. Додајмо да овај апсолутизам државе, сам по себи већ дубоко антихришћански, демократија ставља у службу свог рационализма, јер она је филозофски систем колико и политички. Да у човеку убије осећање божанскога. Јасна је онда неминовност за цркву да према таквој држави иступа у одбрану својих духовних интереса, дакле њеног учешћа у политици.“
Момир Николић, Монархија, Политички гласник, 1927.

„Демократија по природи својој, јер разрива тачке народног окупљања, колико се више поставља, све шире отвара врата иностранству. То је владавина која постепено укида границу, унутра између свога и туђих грађана, споља између своје и туђих држава. То је изабрана владавина свих без отаџбине, и владавина која увек има потору неког иностранства.“
Момир Николић, Есеј о народу, Политички гласник, 1928.

„Реакција није друго него враћање једном од ранијих стања. Начелна осуда реакције заснива се дакле на претпоставци да је свако доцније стање боље од сваког ранијег. Ништа међутим не утврђује стварност овог сталног и неминовног напретка. Људи и као појединци и као заједнице могу грешити и често греше, а кад се примети да се пошло погрешним путем , онда све што остаје, то је враћање на прави пут. Како враћање са погрешног на прави пут увек представља напредак, то и реакција може бити напредна. Није напредак оно што се налази напред. Напредак је оно што је боље, без обзира да ли је то боље испред или иза нас.“ Момир Николић