ПОРОДИЦА КАО ИЗВОРИШТЕ ЈУНАШТВА

Паја Јовановић, Мачевање

Задатак породице је, да она својим животом и радом допринесе одбрани и јачању свог народа. Све добре одлике српске породице су и одлике српског народа. Када се говори о српском јунаштву, мора се говорити о српској породици, где је стварно и одгајивано то јунаштво. Вековима главни део васпитања био је усредсређен да се сачува јуначки дух. Отуда код Срба појам јунак има много шири значај, него што је ратна храброст. Јунак пре свега мора бити човек – високо морална личност. Храбар може бити и разбојник.

Срби као мали народ били су свесни, да се они само јунаштвом могу одржати и повратити стару славу. Никакво царство које није на сабљи добивено, нема код Срба цене. Своме вековном непријатељу Турчину признавали су Срби јунаштво, иако не увек човечност. Као што је понос опремити на војску борце, понос је да ти борци покажу јуначка дела – да би се могла кућа прозвати јуначком. Углед такве куће је неоспоран. И јуначка смрт се цени, и она поред домаће жалости доноси утеху породици. Познато је, да неваљалим породицама у Црној Гори кажу: „Свак им је на постељи умро“, тј. нико није у борби погинуо. Као страшну клетву наводи Његош у Горском вијенцу, за оне који би издали заверенике против потурица, да им жели кућа мушке главе и „главе мушке не копа од пушке“.

Јуначки дух развија се причањем јуначких примера, постављањем јунашта као првог циља човековог, доводећи лично јунаштво са општим српским интересима. И народне игре и песме су у највећем броју јуначке. Од рођења дете у породици прати васпитање у јунаштву, јер је српска породице увек свесна вредности јунаштва.

Проф. Влајко Влаховић, „Породични живот код Срба“, Зборашка библиотека, Минхен, 1954.