АНАТЕМА ХРИШЋАНСКОМ ЦИОНИЗМУ И ЈУДЕЈСТВУЈУЋЕМ ЕКУМЕНИЗМУ

 

Према антихришћанском јеврејском предању и на основу рабинских тумачења библијских пророчанстава, тзв. Трећи храм – Хамикдош треба да се сагради на Храмовној гори (брдо Морија) у Старом граду Јерусалиму на локацији коју они сматрају местом првог (Соломоновог, X век пре Христа) и другог (Зоровавељевог, VI век пре Христа) храма.

Према већини православних светих отаца као што су Свети Јефрем Сирин, Свети Јован Златоусти и Свети Кирил Јерусалимски, Трећи храм неће никада бити поново саграђен, а ако га којим случајем антихришћански Јевреји саграде он свакако неће бити законити храм подигнут Богу, већ синагога сатанина посвећена антихристу - Човеку безакоња.

ПОД ШЕСТОКРАКОМ ЗВЕЗДОМ

 

Ја ћу се углавном држати историске методе да бих јасније показао религиозно-филозофски извор и ток историског развитка јудаистичких секата, које су сада оличене у слободном зидарству. Али најпре, као неку врсту увода, хоћу да се задржим на историји једног Енглеза, из које се види значај тајних друштава. Мислим на Френсиса Бекона, барона од Верулама.

Balkan Insight: Ко су екстремни десничари на Балкану?

Према пројекту Balkan Insight-a, Клуб монархиста „Цароставник” залаже се за обнову хришћанске монархије и одбацивање демократије у корист традиционалних вредности. Организација промовише идеологију монархо-корпоративизма и анти-глобализма, које шири путем свог блога и трибина.

Монархистички клуб „Цароставник“ је неформално удружење националиста антидемократске, антилибералне и антиграђанске оријентације, које се залаже за успостављање Трећег српског краљевства заснованог на принципима Бога, Краља и Дома. Ова група, коју је Balkan Insight уврстио у мапу десничарског екстремизма, дефинише себе као авангарду национално-монархистичке контрареволуције у опозицији према капиталистичко-комунистичкој демократији.

Сто четрдесет и четири лета од српског Васкрса

Данас се навршава тачно сто четрдесет и четири године откако је Србија, под мудрим вођством Краља Милана Обреновића, пред целим хришћанским светом повратила своје достојанство и круну. Скоро век и по је прошло од тог светлог тренутка, а од тога је више од стотину лета како Србија бауља у мраку који су посејали завереници и краљеубице оног кобног маја.

Таково је мало, но је за велико дело Богом посвећено и благословом самог Творца освећено

Таковска црква - брвнара, место рођења нововековне Србије

Беседа епископа Саве Дечанца упућена краљу Александру и краљици Драги Обреновић у таковској цркви 8/21. септембра 1901.

Велиј јеси Господе и чудна су твоја дела

Ваша Величанства,

Од стране чадољубиве мајке цркве, предусретамо, благосиљамо и поздрављамо Ваша Величанства са добро дошли! – па се радујемо данас са радошћу Ваших Величанстава и приносимо благодарне, пламене молитве Господу Богу, за Ваш дуг живот, постојано здравље и срећан долазак у ову свету цркву, просту и малу, но значајну не само у српском племену, већ и у целом свету. Ваш долазак у овај српски Сион значајан је и величанствен јер је са истога места, – где сада Ваша Величанства стоје – Ваш предак положио основ данашњој Ваших Величанстава Краљевини, утврдио и обновио у српском племену продужење Немањићске Династије. 

Једна мала илустрација односа народа према краљевском пару Обреновића

 

Дочек краљевског пара у Ужицу, 1901. год.

Поздравни говор народног посланика Павла Смиљанића краљу Александру и краљици Драги Обреновић у Такову 7/20. септембра 1901.

Ваша Величанства, Моја је највећа радост што сам дочекао и овај, у мом животу свечани дан, да као стари народни посланик, а и сада одликован поверењем, поздрављам Ваша Величанства са добродошлицом, у име верних Вам и оданих Таковаца. Био сам депутирац при дочеку Твога Господару, Прадеде Милоша Великог кад се вратио у драгу Му Отаџбину, дочекивао сам у овом светом месту: Твога Деду неумрлог Кнеза Михаила, Узвишеног Оца блаженоупокојеног Краља Милана, али данас колико сам срећан, колико је овај народ срећан што види у својој средини Тебе, Господару, толико смо срећни што с Тобом поздрављамо безграничном поданичком љубављу и милу нам Краљицу Драгу, Унуку славног војводе Српског Рудничанина Николе Луњевице. Мили Господару!

120 година од укидања самодржавне власти у Русији - Манифест од 17. октобра 1905.

Иља Репин, свенародно весеље поводом доношења Манифеста 1905.

17. октобар 1905. (30. октобар по грађанском) – Издат је царски манифест „О побољшању државног поретка“ – створена је Државна дума – парламент чиме је де факто у Русији укинуто самодржавље.

Дана 17. октобра 1905. године, под снажним притиском револуционарне атмосфере и шефа владе, С. Ј. Витеа, издат је Царски манифест о Државној думи (парламенту) – изабраном законодавном телу са могућношћу утицаја на владине одлуке. Ревидирани Основни закони донекле су ограничили монархова овлашћења, посебно у погледу буџетских овлашћења Думе. Међутим, предлози закона могли су постати закони тек након што их одобре оба дома: Дума и Државни савет (који је постојао од 1810. године као царево саветодавно тело). Иако је владу и даље именовао цар и она је имала право да прекине рад Думе „ако ванредне околности захтевају такву меру“, монархија је ипак делимично трансформисана у уставну монархију, а народ је добио широке политичке слободе које су либерали и буржоазија тражили деценијама.