Заштита од глобализма

Плакат против ИКЕЕ, антиглобалистичка иницијатива Цароставника 

Извод из Цароставничког Монархистичког Начертанија 

Аутаркија није бекство од стварности, безумна национална гордост или мрачна утопија навлачења "гвоздене завесе", већ насушна државна самоодбрана заснована на православној доктрини отпора злу које се светом незаустављиво шири путем глобализације. Притом, дужни смо не само да се боримо против унутрашњег зла лично у себи, већ и да заштитимо себе и своје ближње, свој народ од спољашњег зла не само отвореним ратом – силом оружја, већ и скривеним – силом законодавства. Таква државна идеологија има за циљ да заштити добро и да се супротстави глобалистичком злу у свим сферама јавног живота: политици, законодавству, просвети, економији, здравству, новинарству, култури, верском животу...

ЦАРОСТАВНИ РЕАКЦИОНАРИЗАМ

Наш вечити идеал представља Немањићка средњовековна држава, као златно доба српства. Наш народ је из таме вековне подјармљености увек са сетом гледао на тај период као државотворни идеал, и успомена на њега осветљавала му је дугу ноћ његовог ропства и увек била животворни залог његовог васкрсења.

МОМИР НИКОЛИЋ - ЦИТАТИ

 

"Данашње народно представништво је утонуло, као сваки демократски парламент, у страначка и лична прегоњења око политичке власти, неспособно да решава привредна питања. Као први корак у решавању привредне кризе, тражили смо да се на његово место постави једно земаљско представништво друштвених стварности, у коме једино могу доћи до компетентног израза потребе земаљске привреде. Место политичког парламента који бира народ као неорганизована гласачка војска, и зато подложан демагогији, корупцији, насиљу демократских вођа, тражили смо социјални парламент, који би бирао народ организован у покрајинска, сталешка, културна тела, и зато свестан своји потреба и способан да брани своја права. Једном таквом земаљском представништву стављали смо у пуну надележност све што није старање о спољној сигурности и унутарњем реду, дакле све сем дипломатије, војске, суда и полиције, који су по својој природи краљевске ствари.” Момир Николић, „За социјану монархију“, Политички гласник, 1925.

СИМБОЛИКА ЦАРОСТАВНИЧКОГ ГРБА

Чланска значка Цароставника

Симболика цароставничког грба

  ШАР, ШТИТ, МАЧ

У фокус цароставниковог штита, смештен је симбол хришћанске царске/краљевске самодржавне власти, шар - кугла са крстом (globus cruciger), који још симболизује и Христову владавину над целим светом.

МИСТИЧНИ НАЦИОНАЛИЗАМ

Како би заобишао, фаталне замке, сцила и харибда савремених политичких превирања, хришћански се национализам не сме руководити секуларном политиком, то јест, тежњом да помоћу политичких знања и вештина нацију уведе у врзино коло белосветског политиканства, идући у корак са сатанском дегенеративном цивилизацијом.

МОРАСОВА ДЕФИНИЦИЈА НАЦИОНАЛ-МОНАРХИЗМА

Ако би се хтело да се једном речју дефинише и резимира националистичка филозофија, може се рећи да она представља неодољиву жељу и тежњу за редом. Основна и првенствена потреба националиста, њихова такорећи једина, јесте потреба за организацијом и редом.

СРПСТВО, КАО СМИСАО ЖИВОТА

 

Српство - то је смисао живота сваког правог Србина. У појму српства садржи се све оно зашто су наши преци, у мучној и тешкој борби, вековима стајали као хридине горди и несаломиви. За српску идеју, за српску мисао и за бољу судбину народа свог, наши преци су преодолевали много тешких невоља; све су савлађивали црпећи снагу из своје српске свести и свога српског уверења. Својом крвљу натапали су своје тло. У њихове душе урастао је дух српске земље, крепио је, хранио и подизао.

ОРГАНСКО СХВАТАЊЕ И МОНАРХИЈА ПО ДИМИТРИЈУ ЉОТИЋУ

Органско схватање инсистира на значају породице за монархију, јер је она прва и права монархија, пошто монархистичка тријада обухвата, поред породице, још и два стуба: Бог на коме се заснива монархизам и монарх без кога нема органског јединства народа. Заправо, у монархији, народ није ништа друго до једна јака, снажна и сложна домаћинска породица чија је глава – монарх – краљ домаћин. Али, како напомиње отац Митрофан Хиландарац, домаћинство и саборност треба да постану основе државно-народног и духовног препорода: „Први принцип је представљао вертикалу: Бог – домаћин васионе; Монарх – домаћин у држави; отац – домаћин у дому... Други принцип је хоризонтала која је повезивала народ кроз његове представнике у духовну и политичку заједницу која је била вођена договорно на Саборима... У саборности важи начело: „У истом јединство; у различитом слобода; у свему пак љубав.“

ПОРОДИЦА КАО ИЗВОРИШТЕ ЈУНАШТВА

Паја Јовановић, Мачевање

Задатак породице је, да она својим животом и радом допринесе одбрани и јачању свог народа. Све добре одлике српске породице су и одлике српског народа. Када се говори о српском јунаштву, мора се говорити о српској породици, где је стварно и одгајивано то јунаштво. Вековима главни део васпитања био је усредсређен да се сачува јуначки дух. Отуда код Срба појам јунак има много шири значај, него што је ратна храброст. Јунак пре свега мора бити човек – високо морална личност. Храбар може бити и разбојник.

СРПСКА КРАЉЕВСКА ВОЈСКА И МИЛИТАРИЗАЦИЈА ДРУШТВА

Извод из Цароставничког Монархистичког Начертанија

Један од приоритета Трећег краљевства биће милитаризација друштва и државе, кроз јачање социјалног положаја војне струке и њеног сталног присуства, значаја и угледа у друштву. 

СЛОБОДА ГОВОРА И ИЗРАЖАВАЊА

Извод из Цароставничког Монархистичког Начертанија 

Краљевско попечитељство за културу и информисање делимично ће укинути тзв. слободу говора и изражавања ако се иза ње крије било каква екстремистичка, терористичка, револуционарна или богоборна антидржавна делатност усмерена на рушења монархијског поретка, вређања православне вере и морала као неприкосновених вредности хришћанства и традиције српског народа. 

ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

Извод из Цароставничког Монархистичког Начертанија 

Према хришћанском државотворном схватању слободе сваки човек треба да буде бескрајно слободан на путу добра, а да му свака слобода буде ускраћена на путу зла. Управо зато Јеванђеље указује да је од Бога она државна власт која подстиче добро и кажњава зло. Стога, Треће краљевство ће омогућити слободе сваком човеку при чињењу добра у сагласности са Законом Божијим и ускратиће слободе при чињењу дела која Закон Божији карактерише као зло. Према томе, државна власт не ограничава слободу ни једном човеку на његовом путу добра и духовно-моралног усавршавања, али сваки човек пред лицем државног законодавства не сме своју слободу злоупотребити. Из овога излазе дужности и права за обе стране: државна власт има и право и дужност да употреби и силу у спречавању човека да своју слободу на зло употребљава. Док ће са друге стране, сваки човек бити заштићен законом у случају ускраћивања  слободе на његовом путу ка добру и савршенству. Стога, и човек и држава биће подређени Богу и Божијем закону, тј. хришћанском вредносном апсолутизму, насупрот либерализму и од Јевреја подметнуто-наметнутом вредносном релативизму.

МОНАРХО-КОРПОРАТИВИЗАМ

 Извод из Цароставничког Монархистичког Начертанија 

Успостављање Трећег краљевства мора садржати озбиљну и свеобухватну дедемократизацију, тј. политичку деконтаминацију друштва која би институционализовано темељно уништила сваки траг демократије, парламентаризма, плурализма и осталих политичких странпутица које су изнедрили Јевреји, а све зарад упропашћивања и уништења хришћанских народа и држава.

Један од најважнијих циљева цароставничке политичке реформе је замена вишепартијског парламентаризма корпоративизмом.
Сматрамо да политичке партије, не значе ништа друго него тријумф котеријашке, опортунистичке, паразитске и по нацију деструктивне политике, а сама демократија представља антидржавни и антинародни режим декадентности, неодговорности, расипништва, пљачке и корупције. Демократија кроз партије и парламент не представља владавину народа јер изабрана лица, тзв. народне посланике бира изманипулисана руља, тачније Јевреји који поседују светски капитал и главнотоковске медије обликујући јавно мњење и изборну вољу бирача. 

Сасвим је супротно са корпоративизмом, тј. представницима организованих сталежа или струка који су повезани истим знањем и заједничким интересима људи који раде исти посао и који бирају и шаљу своје представнике у Сабор (Скупштину). Корпоративизам има за циљ да се партијска структура власти, која изазива поделе и корупцију у друштву, замени професионалним струковним удружењима по узору на корпоративизам спроведен на дело у Мусолинијевој Италији, Хитлеровој Немачкој, Франковој Шпанији и Салазаровом Португалу. С тим што цароставнички корпоративизам подразумева утканост у монархијски државни принцип. Отуда и назив, монархо-корпоративизам јер би он служио монархији, а не владајућој партији као што је то био случај у фашистичкој Италији или националсоцијалистичкој Немачкој. 

Циљ корпоративизма је уједињење различитих друштвених слојева нације како би се стало на пут, по нацију разједињујућем и погубном деловању демократије која у ствари није ништа друго до партикратија. Реч партија потиче од латинског глагола "партири" који на српском значи поделити. Израз корпоративизам изведен је из латинске речи "корпоратио", којој је у корену реч "корпус" која значи тело. Корпоративизам као политичка идеја залаже се за остварење органског друштва у коме струковна удружења чине јединствени национлани корпус који има заједничку мисао, заједничку вољу и заједнички виши циљ. Корпоративизам се темељи на начелу да свако професионално струковно удружење треба да осигура највиши могући ниво користи и добробити властитих чланова, док оне скупно треба да га доносе читавој нацији. Уместо социјалистичке класне борбе, корпоративизам обезбеђује класну солидарност, а уместо либералне конкуренције нуди усклађивање. Сврха таквог политичког уређења није ни марксистичко бескласно друштво ни капиталистичко слободно тржиште, него солидарност и усклађивање интереса различитих друштвених група како би се остварило органско јединство нације.

Струке као органски појам постоје одвајкада, не бирају се и не долазе и не силазе са власти како је то случај са политичким партијама. Струке нису једне другима конкурентне, између њих не постоји ривалство, него су удови једног тела, органске целине нације. На изборима представника струковних савеза за Сабор нема изборне трке, трошења огромног новца за циркус предизборних кампања, већ се механизам одабирања посланика одиграва у природном оквиру сваког струковног савеза понаособ. Струке имају свој интерес да у држави влада ред, правда и да се одржава благостање, и то се поклапа са националним интересима. Највећа разлика између струка и политичких партија је да држава живи од струка, док политичке партије живе од државе чак и када су у опозицији. 

Зато смо категорички против политичких партија, а за професионалне струковне савезе која би уместо партија делегирали своје представнике у Сабор. На тај начин, бирач, за разлику од своје имагинарне марионетске улоге у партијашко-демократској изборној фарси, у корпоративном систему узима реално учешће у формирању Сабора у границама сопствене стручности, бирајући представнике из сопственог професионалног миљеа. На тај начин је уклоњена могућност манипулације и обмане која постоји у парламентарној демократији, где бирач преко свог кандидата, партијског представника, кога често и не познаје, одлучује или утиче на донешење одлука за која уопште није компетентан. Само је уз корпоративни систем могуће оздрављење друштва и политике, и остварење владавине реда, правде, благостања и моралног поретка.

МОНАРХИСТИЧКО НАЧЕРТАНИЈЕ

КО СУ МОНАРХИСТИ-ЦАРОСТАВЦИ И ЗА ШТА СЕ БОРЕ?

КОНТРАРЕВОЛУЦИЈА И РЕСТАУРАЦИЈА - наш је двоједини завет. Први завет је темељно рушење либералних, егалистичких и демократских анти вредности јудео-масонских тековина француске, бољшевичке и авнојевске револуције, а други, по важности исти као први, који је условљен испуњењем првог завета, је рестаурација хришћанских вековечних вредности светосавског српства од којих су три највеће: Бог, краљ и домаћин. Дакле, Бог у васиони, краљ у држави и домаћин у породици.

ДОМАЋИНСКИ ПРИНЦИП

Када су у другој половини прошлог века у Србију почеле продирати социјалистичке идеје и када су се под утицајем либералнодемократских схватања почеле код наше интелигенције формирати нове концепције друштва и државе напуштени су наши патријархални основи и прекинута органска веза са њима. Полазило се од апстракције са предубеђењем, да све оно што је изворно наше, патријархално, нема вредности и да се, ако хоћемо да уђемо у заједницу културних народа, мора све почети изнова по узорима донетим са стране.

ДОМАЋИН И СТАРЕШИНА У СРПСКОМ НАРОДНОМ АНТИДЕМОКРАТСКОМ ПРЕДАЊУ

Појам домаћина и старешине у нашем народу тако је јасан да представља потпуно јасно гледање на живот и свет у овом погледу. Ту наш народ уопште не лута. Не само да је старешина у његовој свести представљен, већ је он заједно са свим својим функцијама описан до појединости.