14. ЈУЛ 1789. - НАЈЦРЊИ ДАТУМ ИСТОРИЈЕ ХРИШЋАНСКЕ ЕВРОПЕ

Овај критички текст који је написао игуман Лука Џорданвилски (Руска Загранична Црква) поводом прославе двестоте годишњице Француске револуције (1789 - 1989) изображава непоколебљиви став Цароставника према, по монархију и хришћанство деструктивној јудеомасонској природи Француске револуције, која се данас деификује као "светиња" савремених политичких догми либерализма и демократије 

 

14. јули 1989. је био врхунац званичне прославе двестоте годишњице Француске револуције. Ако се узмy у обзир нашироко извештавање медија о том догађају, многи председници држава који су били присутни на прослави, невероватна сума новца која је потрошена на разне свечаности и споменике направљене да обележе ту прилику, стекао би се утисак да је Француска револуција била догађај вредан све те пажње. Да ли ми све то можемо узети тек тако здраво за готово? Можемо ли без оклевања да се прикључимо Французима у прослави њихове револуције? Или постоји другачија страна историје, другачија од оне која се велича на свечаностима прошлог лета, а која може да учине да преиспитамо наше ставове и која може да нас импресионира на супротан начин?

ЖИВОТ ЗА ЦАРА – ПОДВИГ ИВАНА СУСАЊИНА

„Ни један царски дом није стасао тако необично, као што је стасао дом Романових. Његов почетак био је везан за подвиг љубави. Последњи и најнижи поданик у држави принео је и положио свој живот ради тога, да би нам дао цара, и том чистом жртвом нераскидиво је повезао господара са својим поданицима.“

Николај Гогољ

Подвиг Ивана Сусањина одиграо се у време Смутног периода почетком 17. века, кога је обележило упражњење династије Рјурикович, пољско – литванска окупација Москве и веома тешка државно-политичка и социјално-економска криза. Смутни период је окончан ослобођењем Москве и избором на упражњен царски престо родоначалника нове династије Романових, цара Михаила I Фјодоровича. Један од најзаслужних људи који је ток судбине Русије усмерио у правцу ослобођења и благостања био је Иван Сусањин.

КРАЉИЦА ДРАГА (1866-1903.) И СТРАВИЧНИ МАЈСКИ РЕГИЦИД

"Када те за дела твоја савест гристи неће,

Трње око тебе, ствара се у цвеће."

Љуба Ненадовић

Аристократија Краљевине Србије води порекло од сеоских кнежева устаничке Србије. Из села су изникле и династије Обреновић и Карађорђевић. За време Турске владавине, све становништво Србије, изузев Јевреја, Цинцара и Турака долазило је са села. Издвајање нове аристократије из сеоског становништва почело је крајем 18. и почетком 19. века. Међусобним повезивањем ових породица створена је виша друштвена класа у ослобођеној Србији.

КРАЉ - МУЧЕНИК АЛЕКСАНДАР I ОБРЕНОВИЋ

Александар Обреновић је рођен 14. августа 1876. Био је први владар нововековне Србије који је рођењем постао престолонаследник.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА НА МИРОПОМАЗАЊУ КРАЉА АЛЕКСАНДРА I ОБРЕНОВИЋА У МАНАСТИРУ ЖИЧИ 1889.

Миропомазање краља Александра Обреновића у Жичи, 1989.
Гравура Луиса Тинира по скици Владислава Тителбаха

На 500-ту годишњицу Косовског боја, 1889. године, тринаестогодишњи краљ Александар у цркви манастира Жиче, у којој су помазани и крунисани сви владари из лозе Немањића, миропомазан је за краља од стране митрополита Михаила. Догађају је присуствовало некилико хиљада људи. Том приликом митрополит Михаило изговорио је ову беседу. 

Благоверни Краљу!

Сретамо те у овом светом дому, са благословом и љубављу, па молимо Бога, да Ти, преко тајне миропомазања дарује своје небесно посвећење, да будеш богоугодни владаоц ове земље и државе српске.

Тебе, светли Краљу, у ово Божје светилиште доведе Србија, а предусрета Те и прима света православна црква.

ЗАПАДЊАЦИ И СЛАВЈАНОФИЛИ

Крајем 18. и почетком 19. века, међу руском елитом су се јавиле две културолошке струје. Прва су били тзв. "западњаци", а значајне фигуре овог покрета били су Чадајев, Херцен, Бјељински, Черњишевски, Доброљубов, Писарев. Почели су немачким идеализмом, да би под утицајем филозофије Фејербаха (није Бог саздао човека, него је човек саздао Бога), прешли на антрополошку тачку гледишта.

ПРЕДАВАЊЕ О РУСКОЈ ЗАГРАНИЧНОЈ ЦРКВИ КАО БАСТИОНУ ПРАВОСЛАВЉА И МОНАРХИЗМА

Завештање последњег српског Краља

Предавање: РУСКА ЕМИГРАЦИЈА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ