ТАЈНА КОСОВА ЈЕ ТАЈНА НАШЕ ИСТОРИЈЕ

 

У нашу народну душу Косово је уткано као тајна, која се не може лако ни појмити, ни сагледати у свој својој драматичности. Она је дубока, потресна, свеобухватна и урасла је у сва духовна стремљења и моралне основе народа, који се вековима снажио тајном Косова и крепио заветом Кнеза, који је у свом животу нашао измирење трагичних супротности небеског и земаљског начела.

Оно што ми зовемо видовданском етиком плод је унутарњег сједињења народне душе са небесним основама косовске тајне. Јер историјско наше Косово, дан крваве битке коју смо изгубили после јуначке борбе у којој су и Кнез и велможе остали на бојишту као сведоци одлучности једног народа да се супротстави валу уништења, и Косово наше народне душе два су стварна Косова и два реална доживљаја. Из историјске стварности првог изникла је духовна стварност другог.

О оном првом не знамо много. Ово друго носимо вековима у срцу и души и њим  се снажимо и надахњујемо као ниједан народ ниједним догађајем из своје историје. Тајну његову носи у основама свога бића један страдални народ вековима. Њеном се топлином снажи, њеном снагом крепи и живи визијом, коју је имао свети Кнез у оном моменту када се издигао изнад свега пролазног и привременог и определио се за вечно и духовно.

У Самодрежи на Косову десило се мистично преображење душе целог једног народа. У језивој потресној дилеми између два живота и две смрти цео један народ се свесно и одлучно определио за духовно и непропадљиво, против земаљског, које је пролазно и привремено. У обреду причешћа, оног мистичног косовског, цео један народ се определио за идеале, којих се не могу додирнути ни неумитни закони смрти, ни немилосрдни удес пропадања. Као што је у Еванђељу жртви Господњој претходила Тајна вечера тако је и косовском боју претходило косовско причешће, смотра витезова и предсмртни опроштај.

Илустрација из „Српског народа“ државног недељника Недићеве Србије, Видовдан, 1942.

Тајна Косова, дубока и несагледива, тајна је косовског причешћа, које је оплодило народну душу обиљем дарова и дало јој ону исполинску историјску снагу, коју смо као народ показивали у вековима, трудним, крвавим, борбама за самоодржање. Лазарев дар историјских визија и свецеле усмерености небу учиниле су да је наше колективно народно сазнање увек имало пред собом жив морални лик и једну оплођавајућу чежњу за оживотворењем идеала коме се Кнез са својим народом принео за жртву. Из тих моралних основа израстао је и морално непорочни и витешки тешко достижни Милошев лик и унутарња лепота и пожртвованост Косовске девојке као и она необична јачина и способност савлађивања личног бола када се над народ наднесе неутољива  похлепа смрти и зацари страст уништења, коју је показала Мајка Југовића. У тој језивој потресној  и дубокој драми бола све је класично постављено на своје право место. Нигде се ништа не би могло изменити, а да не наруши хармонију величанствености, светле у свом уздигнућу изнад трошне и сујетне стварности свакодневних збивања. И у овим моментима уздигнућа осети се непосредно како се величанствено раскрива тајна судбине и како се небо уткива у интимни живот једног народа, који је још у дубокој давнини осетио свој вишњи призив. Анђели и светитељи откривају Кнезу, који се распиње између две стварности, оно што је скривено од обичних материјалних очију, које похота власти и славе чини слепим за праве стварности. Преко њих се Кнежева душа узноси у вечно  и из перспективе вечности доноси одлуку о судбини својој и свог народа, да после витешки пролије светитељску крв у љутом боју са царем, који је у себи оличавао сву стравичну збиљу и снагу овоземаљске силе и власти.

Тајна Косова је тајна наше историје. Гледана кроз призму Косова наша је историја драма у којој се реално сукобљавају два супротна начела и две стихије живота. У судбинским моментима и после Косова народни геније увек је ишао путем добра и, као и ту скоро, савлађивао у себи оно тамно и негативно. Зато у њој постоји један духовни континуитет, усмерени пут и јасне перспективе, које су прожимале и простог човека, који је вековима живео култом Косова и снагом тајне, која се животно уткивала у њу.

Кроз одгонетку дубоке тајне Косова улази се не само у духовно обиље наше историје него и у њену овоземаљску проблематику и историјска стремљења нашег човека, који је вековима имао и јасан поглед у будућност и мудро осећање мере. Ко хоће да нас појми, схвати, доживи и разуме и нашу џиновску снагу у прошлости и наша стремљења и жеље мора окусити нешто од животворног косовског причешћа и тајне, која скида копрене и раскрива раскошну лепоту наше историјске истине и чедност наше народне душе, која је под орканима бола и пакленим стихијама сатирања од љутог мача бесчасних Агарјана испредала из себе дивну песму поноса и славе и надања, која су крепила и најслабије.

Свети кнез Лазар, фреска из српског манастира Осоговски, Вардарска Србија

Косово је извор наших историјских окрепљења. Лазар и Милош два симбола и два путоказа, како у прошлости, тако и данас и све до судњег дана трагичне судбине српске у овом свету језивих супротности, највеличанственије решених у дивној тајни Косова.

Др. Ђоко Слијепчевић

Повезани текст: Видовданска беседа св. владике Николаја о пореклу народа српског - ОВДЕ