Зашто се српски национал-монархисти гнушају прославе „9. мај– дан победе над фашизмом“?

 

Совјетски плакат поводом "Дана победе"
Текст на плакату јасно говори да деветомајска победа није одбранила Русију,
како се то данас лажно представља од стране Путинове РФ и разних путинофила, већ да су одбрањене тековине Велике Октобарске Социјалистичке револуције. Над кремљевским кулама сијају пентаграми, а црвеноармејац држи црвену крпу са Лењином и Стаљином газећи побеђени "фашизам".

Прво, што се тиче саме Русије овом победом само се учврстила и фатално продужила злочиначка власт унутрашњих завојевача - џелата руског народа јудеобољшевика, који су Русију током нешто више од две деценије црвеног терора (1917-1941) неповратно уништили и то у сваком смислу: физички, верски, морално, културно и материјално. Совјетски терор је био толико бруталан да су Руси немачке завојеваче сматрали ослободиоцима. Истински синови Свете Русије - руски антибољшевички родољуби ратовали против Стаљинове бољшевичке Црвене армије, надајући се да ће уз помоћ Немаца ослободити своју отаџбину од јарма совјетске сатанократије. Русија је овом совјетском победом (због које је Стаљин жртвовао безмало 40 милона Руса) изгубила последњу шансу ослобођења од јудеобољшевика, а последњи витезови свештене беле борбе за ослобођење Свете Русије или су храбро пали на бојном пољу или су после рата свирепо погубљени (генерал Петар Краснов је усмрћен качењем за ребра на месарску куку - ОВДЕ)  или као робље доживотно мрцварено по совјетским логорима смрти. 

Друго, овом победом је распрострањена бољшевичка пошаст и на остале народе, рушећи пред собом последње три православне монархије (краљевина Југославија је по својој религиозној доктрини пре била синкретистичка него православна краљевина). 

Треће, Титове злочиначке банде никада не би преузеле власт над Србијом без одлучујуће помоћи англо-америчког пакленог бомбардовања Србије и најезде совјетских тенкова. Тако да за нас Србе овај дан може бити само датум највеће националне трагедије.

Четврто, ова победа омогућила је трајну окупацију Европе и трајну ликвидацију европског национализма што је био предуслов за реализацију дуго припреманог плана коначног успостављања тоталне и тоталитарне власти јудеомасонерије.  Национална Немачка као једина нововековна земља која је покушала да стане ногом за врат јудеомасонској змији је сломљена, дословно уништена и окупирана, а са њом и све националне европске државе.

Пето, отворена је пандорина кутија неомарксистичке интернационале, преобучене у шарено рухо либерал-демократске глобализације света. Све глобалистичке институције иза којих стоји јудеомасонерија, створене су заслугом Деветомајске победе: УН (1945), СТО (1947), СЗО (1948), НАТО (1948), ССЦ (1948), ММФ (1948) итд.

И последње, али свакако не и најмање важно, достигнуће „победе над фашизмом“ представља оснивање државе Израел (1948.), домовине Антихриста и будућег центра за завођење супердиктатуре глобалне јудеократије.

У вези са тим, треба знати и то, да се „9 мај“ или „Дан победе“ од стране међународног јеврејства од недавно посебно прославља као „Дан јеврејског спасења и ослобођења“. Јевреји га обележавају по свом јеврејском календару 26. ијара као дан победе над фашизмом. 

„Бољшевизам је оно што други у Европи зову американизам. Комесари и трговци су од исте расе. Измилели су из централно- европских гета како би покорили свет. Златом или крвљу. Протоколи сионских мудраца су давно предвидели ово, све се дешава по овом јеврејском плану.“  Генерал Барон Роман Фјодорович фон Унгерн-Штернберг (1921.)

Мелентије Добошар, Цароставник, 2025.