Таково је мало, но је за велико дело Богом посвећено и благословом самог Творца освећено

Таковска црква - брвнара, место рођења нововековне Србије

Беседа епископа Саве Дечанца упућена краљу Александру и краљици Драги Обреновић у таковској цркви 8/21. септембра 1901.

Велиј јеси Господе и чудна су твоја дела

Ваша Величанства,

Од стране чадољубиве мајке цркве, предусретамо, благосиљамо и поздрављамо Ваша Величанства са добро дошли! – па се радујемо данас са радошћу Ваших Величанстава и приносимо благодарне, пламене молитве Господу Богу, за Ваш дуг живот, постојано здравље и срећан долазак у ову свету цркву, просту и малу, но значајну не само у српском племену, већ и у целом свету. Ваш долазак у овај српски Сион значајан је и величанствен јер је са истога места, – где сада Ваша Величанства стоје – Ваш предак положио основ данашњој Ваших Величанстава Краљевини, утврдио и обновио у српском племену продужење Немањићске Династије. 

Творац Неба и земље управља светом и Он одређује народима владаоце. О, а да како беше овде од пре 86. година, кад све потомство Немањићско беше остало без надежде и утехе за живот и опстанак свој, без снаге и ма чије потпоре, без икакве спреме за заштиту и опстанак народни, а вековима не престаје покољ те крвопролиће, рушевина сваког часа светих споменика, рушевина културе, оно што је било остало после Немањића, па се све оно што није био Србин ругало правди, ругало се св. вери, ругало се имену нашег племена. А гле дивног чуда и непостижне милости Божје! Ко је могао игде у свету помислити да ће на Полуострву Балканском после Косовске катастрофе главни и решителни почетак бити решавање судбине српском племену и других суседних народности, овде, у овом крајње сиромашном светом храму, који је од најпростије дрвенарије склопљен; овде у овом српском Витлејему, где нам се избавилац појавио! – Али судбина држава и народа, није свагда основана на каквој грубој сили, већ и на Божјој правди, као што видимо да Бог по своме правосуђу шаље српском племену избавиоца, српског Мојсеја – првог Обреновића – Великог Милоша, који са крсташ-барјаком улази у овај свети храм па стоји пред дверима ове свете цркве; пред иконом где кандило сјаји, где се Створитељу помоћ зове, – а у сред цркве на амвому где свештеник стаје и из Светог Писма божанствену поуку побожнима даје, – јавља се овде српски Арон – Архимандрит Мелентије, са уздигнутим сјајним светим животворећим крстом говорећи овоме победиоцу, овоме српском цару Костантину, таковском витезу: „Са овим ћеш победити!” Да, јест, Таково је мало, но је за велико дело Богом посвећено и благословом самог Творца освећено, јер је овде српском племену слобода никла, овде се први Обреновић свом народу царски јавља, овде је синуло српско јединство, овде сада гледамо српског Краља, наследника престола старих српских царева, овде се сада царски дворови дижу за царску породицу, праунука творца нове српске државе. Подижимо своје очи к небу, откуда долази свака моћ слабомоћном човеку, па са овога светог места и удвојмо благодарне, топле молитве: да Ваша Величанства Господ Бог дугим и срећним веком укрепи у високој служби, коју Вам је свемогући Бог определио у српском племену.

(Српске новине, бр. 209, 21. септембар/4. октобар 1901, 1)