Друго име за неомарксизам, који је све популарнији у Западном свету, је културни марксизам. Према овој теорији покретачка снага иза социјалистичке револуције није пролетеријат – већ интелектуалци. Док је марксизам у великој мери нестао из радничког покрета, марксистичка теорија буја у данашњим културним институцијама, у академском свету и у масовним медијима. Неомарксизам, познатији као „културни марксизам“ своје корене води од јеврејских интелектуалца, неомарксиста из Франкфуртске школе.
Теоретичари марксизма препознали су да пролетеријат неће одиграти очекивану историјску улогу као „револуционарни субјекат“. Стога, да би се одиграла светска револуција, покрет морају да изнесу културне вође да би били уништени постојећи, на првом месту хришћански, култура и морал, и да би се онда дезоријентисане масе окренуле комунизму као свом новом вјерују. Циљ овог покрета је установљење светске владе у којој би марксистички интелектуалци имали последњу реч. У том смислу културни марксизам је наставак онога што је започела Јудео-бољшевичка револуција.
Снимак који прилажемо је одломак култне Вукашиновићеве емисије "Геополитика", Новосадске телевизије, од 22. 3. 2019. Гост емисије проф. др Срђа Трифковић
Нема коментара:
Постави коментар
Цароставник задржава право не објављивања неумесних коментара