петак, 27. март 2020.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА МИХАИЛА НА МИРОПОМАЗАЊУ КРАЉА АЛЕКСАНДРА I ОБРЕНОВИЋА У МАНАСТИРУ ЖИЧИ 1889.


Миропомазање краља Александра Обреновића у Жичи, 1989.
Гравура Луиса Тинира по скици Владислава Тителбаха


На 500-ту годишњицу Косовског боја, 1889. године, тринаестогодишњи краљ Александар у цркви манастира Жиче, у којој су помазани и крунисани сви владари из лозе Немањића, миропомазан је за краља од стране митрополита Михаила. Догађају је присуствовало некилико хиљада људи. Том приликом митрополит Михаило изговорио је ову беседу. 

Благоверни Краљу!

Сретамо те у овом светом дому, са благословом и љубављу, па молимо Бога, да Ти, преко тајне миропомазања дарује своје небесно посвећење, да будеш богоугодни владаоц ове земље и државе српске.
Тебе, светли Краљу, у ово Божје светилиште доведе Србија, а предусрета Те и прима света православна црква.
Молитве пуне љубави и народне наде, допраћajy Те довде а овде Те ево прима са љубављу света црква, молећи се Бory за Твој напредак.
А молитве Србије и народа српског, молитве цркве и њених свештенослужитеља, npoћи ћe овај простор, што је између неба и земље, доћи ћe до престола Свевишњега.
Свети Сава, који је овде миропомазао и крунисао Краља српског Немањића, брата својега, нека благослови и Твој улазак у седмовратну Жичу и твоје миропомазање, преко којега ћe cићи и на Тебе небесни благослов. И дај Бoжe да небесни благослов, Божја благодат освешта Твоје помисли, твоја осећања и твоја делања и укрепи и помогне Твојему развићу телесном и умном на радост свете цркве, на cpeћy мајке Србије и народа српског, на утеху Твојих родитеља и на славу Дома Обреновића.

Краљ Александар I Обреновић  

Благоверни Краљу! Пошто се по милости божијој чудодејством пресветога Духа, има сада у овоме светом храму да сврши твоје Миропомазање и Божије посвећење за владаоца Србије; то Ми, представници свете цркве, заједно са народом српским, ишчекујемо, да по правилу, које је за овај случај претписано црквом, чујемо из Твојих уста исповест свете православне источне вере, те, због тога и питамо Те да Нам кажеш, како верујеш?“

Краљ гласно изговори Символ вере и потом беше над њим извршена света тајна краљевског Миропомазања. На светој литургији се причести у олтару посебно узевши хлеб, а посебно испивши вино из светог путира као што то раде свештенослужитељи, па онда митрополит произнесе други део беседе:

Благочестиви Хришћани!

Свршисмо сада, по милости божјој врло важно и значајно свето дело, светим Миром помазасмо и божјом благодаћу посветисмо за српскога владаоца, младога Краља Александра.
Сам Бог вели за своје помазанике да их треба поштовати и чувати: не прикасајтесја помазаним моим. Слушајте дакле, хришћани, глас неба и извршујте заповест Божју.
Помазаник је Божји изабраник, кога Бoг опредељује, подиже, овлашћује и посвећује да влада и управља народом, по вољи и заповести Божјој за добро и срећу народну.
Мудра је и спасоносна ова заповест Божја о неприкосновености поглавара земље и народа. И кад не би Бог ову заповест изрекао и објавио народима, сами народи и државе ради своје користи, ради опстанка друштва и реда у њему, морали би да узаконе и одржавају неприкосновеност својега владаоца. Јер помислите, ко ће моћи да се брине о срећи и напретку, о сигурности државе, када сâм мора непрекидно да преза, да зазире, да стрепи, и да сумња о својој личној сигурности. Искуство и догађаји тврде, да где се ова Божја заповест преступи, да се свуда јавља општа забуна, страховање, потрес државног организма, и застану радње, успламте страсти себичњака, усколебају се, устраше сви становници државе. Дакле, благочестиви Хришћани, поштујте, чувајте и љубите владаоца, сада Миропомазаног Александра I: не прикасајтесја помазаним моим.
И нека је хвала Господу Бoгy — Србија има сада помазаника Божијега, младога краља Александра; који дај Бoжe, да буде срећан са својим народом и да српски народ буде срећан са својим младим Краљем. Амин!

Преузето из: "Мала споменица с петстогодишњице Славе Видовданске у Крушевцу и миропомазања Краља Александра у Жичи, Нови сад, 1889."


Нема коментара:

Постави коментар

Цароставник задржава право не објављивања неумесних коментара