Премијер Кривокапић и митрополит Јоаникије на крилима аутошовинизма величају највећи геноцид над црногорским Српством

13. јул, дан тзв. устанка народа Црне Горе који је организовао Јеврејин Моша Пијаде, а све по диктату коминтерне, народу је лукаво представљен као ослободилачка борба против италијанских окупатора и црногорских сепаратиста, тј. против одлука Петровданског сабора на Цетињу 12. јула 1941. 

Пијада је успео да превари и увуче у почетну фазу устанка чак и краљеве официре националисте који су служили тренутној сврси да се пред народом, кроз заједничку борбу против окупатора, комунистима, као криминисаном елементу из периода краљевине, да легитимитет.

После кратког периода притворне сарадње комуниста са националистима, КПЈ је сву снагу усмерила на борбу против националне Црне Горе предвођене пуковником Бајом Станишићем, генералом Блажом Ђукановићем, војводом Павлом Ђуришићем, под духовним руководтством митрополита Јоаникија Липовца. Демаскиран, 13јулски устанак уствари представља почетак крваве комунистичке револуције у Црној Гори.

Комунистичка револуција која је неповратно завила у црно васцелу Црну Гору, данас се подмукло маскира еуфемизмом "народна антифашистичка ослободилачка борба".

Прослављање овог у целокупној историји Црне Горе најмрачнијег датума, срамотни је чин афирмације најодвратнијег гојског аутошовинизма.

Присуство новоизабраног црногорског митрополита Јоаникија Мићовића на прослави 80 годишњице крваве и инферналне јудеомарксистичке револуције која је плански спровела тотални геноцид над црногорским светосавским Српством заиста представља највиши степен отпадништва јер глорификује милитантне бозбожнике, најпреданије извршитеље тајне безакоња (2.Сол.2:7), непријатеље Христове, а преко њих и самог архинепријатеља Христовог сатану.

Што је најгоре, ово није усамљен пример митрополитових „левих скретања“. Заједно са покојним митрополотом Амфилохијем, поводом прославе тзв. празника победе над фашизмом 9. маја 2014. узео је учешће на свечаном парастосу партизанским борцима на комунистичком демоништу на Горици. А у Беранима 2020. године, својим је присуством благословио споменик бољшевичком крволоку, Стаљиновом маршалу Жукову.

Колико је овај отпаднички акт актуелног црногорског митрополита Јоаникија Мићовића у раскораку са његовим светим имењаком Јоаникијем Липовцем показује светли пример овог истинског пастира богоповереног му словесног стада, који је на сав глас неустрашиво грмео против јудеомарксистичке деструктивне идеологије и комунистичких терористичко-револуционарних банди, од којих је на крају храбро поднео многа понижења и страшна мучења, а на крају и саму мученику смрт као верни слуга Христов и доследни и достојни духовни вожд светосавског црногорског Српства.

Ради потпуног сагледавања контраста различитости између два Јоаникија предлажемо вашој пажњи чланак: „Овакав нам архијереј требаше“ - ОВДЕ