Политичке партије су неопходан феномен у грађанском уређењу. Група становника која жели да стекне утицај и тако заштити своје интересе у представничком органу мора да се организује у партију да би предложила своје кандидате и добила већину гласова. Са тим циљем група мора да придобије јавно мњење, да води пропаганду у штампи и усмено итд. итс.
Свака партија има своје сопствено постојање, своје сопствене интересе независне од државних. Посланик, који за то што је изабран има да захвали партији, ради у њеном интересу, а не у интересу бирача. Даје глас по диктату своје партије, а не по савести.
Нација је потпуно немоћна да се легитимним путем ослободи од њих, будући да је њихова власт у држави као власт народних представника заштићена оружјем и законом. Стога њихова моћ може да буде збачена само народном побуном.
Преузето из црностотинашке брошуре: "Протојереј Иоан Восторгов, Что такоје монархија?", Москва, 1907. г.
Свештеник
Јован Восторгов, истакнути црностотинаш и пријатељ светог Јована Кронштадског.
Убијен од бољшевика 5. септембра 1918. Руска загранична црква га прибројала
збору светих новомученика руских од безбожника пострадалих, 1981. године.
Нема коментара:
Постави коментар
Цароставник задржава право не објављивања неумесних коментара